06. ŠAKŠUKA

I pored egzotičnog imena, ovo nije neko teatralno jelo. U principu to su jaja poširana u  sosu od povrća sa detaljima po ličnom izboru. Informacije na koje sam naišao je da je Šakšuka tunižanskog porekla, da je jako popularna u severnoj Africi (Egipat, Maroko, Alžir...) ali i da se jede dosta u Izraelu gde su recept doneli tunižanski jevreji. Ako nekog interesuju detalji, mogu pročitati OVDE. U Srbiji sam našao slično jelo po imenu Bećarac sa jajima, sa manjim izmenama recepta, ali meni ipak više leži pikantna šakšuka.

Za moju verziju potrebno je:

• 5 jaja
• 2-3 šake smrznutog mešanog povrća
• malo seckanog praziluka
• par kašika ajvara
• malo pasiranog paradajza
• desetak kolutova sudžuka ili kulena ako pravite pikantno
• puter
• so i začini

Na malo putera, na umerenoj vatri, upržiti sudžuk, kulen, šunku ili koje god meso koristite.

Kada sudžuk ili kulen puste svoje masnoće i karakterističan miris i promene boju otopljenog putera, dodati mešano povrće i seckani praziluk. Sve lepo izmešati i nastaviti dinstanje na umerenoj vatri (1,5 - 2 od 3)

Kada povrće bude skoro gotovo (probajte kockicu krompira to je najbolji pokazatelj) dodajte par kašika ajvara (ljuti ili ne u zavisnosti od želje) malo pasiranog paradajza i dobro izmešajte. U ovom momentu ja dodajem i čili u prahu jer volim dosta ljuto jelo. Nastavimo dinstanje još par minuta.

Nakon što se izdinsta mešavina, napraviti "rupu" na sredini tiganja i u nju razbiti jaja. Ne mešati. Malo posoliti jaja, mada i ne mora. Da bi se jaja lepo spremila i odozgo, poklopiti tiganj. To omogućava da se jaja bukvalno skuvaju u sosu u kome se nalaze.

Kada su jaja skuvana i sa gornje strane, jelo je gotovo.

Može se servirati na više načina. Ako spremam samo za sebe i ne vadim iz tiganja :) ali jedan od načina koji se meni svideo je porcija za jednu osobu u glinenoj posudi servirano vruće, ljuto uz hladnu pavlaku ili kiselo mleko. 

Jelo je dosta jako, meni je dovoljna trećina gore pripremljenog za jedan obrok. Takođe, ko ima prilike i voli ljuto, može umesto čili praha da koristi tunižansku harisu i time doprinese originalnijoj aromi jela.

Recept može da se prilagođava pojedinačnom ukusu, da se izbaci ajvar, ubaci samo grubo pasirani paradajz i eventualno seckana paprika, da se ne koristi gotova mešavina povrća već sveže po izboru, da se izbaci meso u potpunosti ili doda neko drugo.

Prijatno.

05. GORGONZOLA SOS

Pomenuh ga u prethodnom postu. Evo kako ja to pravim.

Potrebni sastojci:

• gorgonzola (ili neki drugi sir sa plemenitim plesnima)
• edamer kačkavalj
• pavlaka za kuvanje
• komad putera
• so, origano

Ne mogu vam reći potrebne količine jer pravim po potrebi, u zavisnosti koliko ljudi će ga jesti.

U manji ali dublji sud sipajte pavlaku za kuvanje (krenite za manjom količinom pa dodajte ako treba da razredite sos), dodajte narendani kačkavalj i namrvite gorgonzolu (može se dodati i malo pazmezana ako volite onu jaku "sirnu" aromu) i puter.

Dodajte so i začine po ukusu.

Mešajte na laganoj vatri dok se kačkavalj i gorgonzola u potpunosti ne istope i sjedine.

Računajte da će se hlađenjem stegnuti tako da gustinu određujte količinom pavlake koju dolivate.

Gorgonzola sos odlično ide uz piletinu, biftek, pastu...

04. EDAMER ROLNICE

Ovo smo jeli u jednom beogradskom restoranu, pa smo rešili da ga napravimo sami i za manje para :)
Nikakva nauka od recepta, brzo se pravi, a ukusno je.
Od sastojaka potrebno je

• pileći file (onoliko koliko vam se jede)
• edamer sir (da proprati količinu piletine)
• so, brašno, prezle, umućeno jaje (za pohovanje)

Pileći file dobro istanjite i usolite. Na svaki komad piletine stavite adekvatnu količinu sira (ne preterujte da ne iscuri na sve strane kasnije. Urolajte i čačkalicom zatvorite kako se ne bi odmotalo.

Gotove rolnice urolajte u jaja, brašno i prezle i pohujte u dubokom ulju dok ne postanu tamno smeđe.

I to je to. Servirajte i uživajte. Uz ovo jelo uglavnom pravim i neku prostiju salatu. 

Jelo možete načiniti interesantnijim ako napravite neki umak koji ćete koristiti za prelivanje ili umakanje rolnica dok jedete. Moj favorit je gorgonzola sos.

03. ZAČINI

   Prosto je nemoguće shvatiti važnost korišćenja začina u kuvanju. Jedno jelo, spremljeno na isti način, sa istim namirnicama, a uz korišćenje različitih začina može imati potpuno drugačiji dojam. Od ukusa i mirisa pa do samog izgleda. Jer začini se koriste pored izmene ili naglašavanja arome i ukusa i za vizuelni dojam, tj. kao alat da neko jelo, servirano, izgleda sasvim drugačije, odnosno "svetski". Uz pravi izbor začina, svako jelo vam može izgledati kao da je izašlo iz kuhinje vrhunskog kuvara.


   Kod mene u kuhinji postoji poseban kutak sa začinima. Svi uredno spakovani, lako dostupni, a ipak ne smetaju. Ponosan sam na izbor začina koji posedujem. Neke kupujem, neke uzgajam sam. Ono što je veoma bitno je da se zna da i začini imaju rok trajanja i da iako se uglavnom radi o suvim travčicama, ukoliko se desi da užegnu, ne samo da neće postići traženi efekat već će načisto upropastiti jelo.

"Magična polica začina"

Od pojedinih, koje koristim skoro svakodnevno, tu su peršun, origano, beli luk u granulama, čili u prahu... Od mešavina tu je "Kotyani" začin za ćevape koji zaista izmeni i miris i ukus ovog jela i svaki put, iako kupim gotovo, roštiljsko, meso, premesim ga uz bogato dodavanje ove mešavine.

Od nekih "egzotičnijih" začina tu je ćurekot koji nabavljam iz Sarajeva, spada u skuplje začine, ali vredi svaki dinar. Koristi se kao dodatak hlebovima, pitama... ja ga ubacujem u testo za palačinke, za sve vrste tostova... Začin se prodaje u obliku sitnog crnog zrnevlja veličine susama, a oblika male piramide. Ima specifičnu aromu i spremanje bez njega mi je postalo nezamislivo. Da ne bih davio ja, evo šta neki stručniji ljudi imaju da kažu o ćurekotu. KLIK OVDE

"Ćurekot"

Smatram poznavanje začina u kuvanju veoma bitnim. I smatram da začinjavanje jela nije samo "sipaj i promešaj". Nedavno sam na poklon dobio divnu knjigu koja će mi pomoći da proširim svoja znanja o ovom aspektu kulinarstva i, nadam se, učiniti moja jela još ukusnijim i kvalitetnijim. Ovom prilikom samo želim da se zahvalim mojoj supruzi na ovom divnom poklonu.

"Sosevi i začini"

02. BITNO ZA POČETAK

    Bez namere da glumim nekog pametnjakovića, ali ono što je bitno da avantura u kuhinji bude uspešna jeste da kuhinja izgleda identično kad izađete iz nje i iznesete gotovo jelo, kao i kada ste u nju ušli. Što znači čisto i uredno. Moram priznati dugo mi je trebalo da prihvatim taj koncept, ali sada ga revnosno primenjujem. Pored toga što čista i uredna kuhinja diže samopouzdanje i volju da se u njoj nešto i uradi  takođe, mnogo je lakše prati 2-3 suda nego sačekati da se nakupi brdo kome nigde nema kraja. Naravno veliku pomoć u tome pruža mašina za pranje suđa, ali ja konkretno više volim da jedan sud "recikliram" tj. operem ga odmah i koristim za neki drugi sastojak nego da pravim gužvu i dodeljujem poseban sud svakom sastojku. Budimo svesni da ipak ne živimo u kulinarskoj emisiji. Niti imamo radne površine kao oni, niti beskrajni niz sudova, a ni armiju koja čisti posle njih. Stoga, tretirajte svoju kuhinju kao svoje malo kraljevstvo i budite dobar kralj.

"Razmišljam da ubacim persijski ćilim u kuhinju"

01. NEKI NOVI BLOG? NADAM SE DA, NE

       Ne znam ni kako da počnem ovo. Što je za mene čudno, obično mi pisanje ide od ruke. Uglavnom sam o blogerima, twiterašima i ljudima sličnih "zanimanja" imao mišljenje da su lezilebovići i zgubidani koji se kriju iza svojih tekstova u nekom svom izmišljenom svetu jer u stvarnom svetu nisu uspeli da se istaknu u gomili. I sada... ja pisem jedan. Koliko se ja ističem iz gomile ili ne, nije na meni da pričam. Na kraju nije ni bitno.
       Ovo je pokušaj bloga u medicinske svrhe (poput lekovite marihuane :-D ). Pričaću,  pisati u stvari, o mojim naporima da pobedim stres i čitavu plejadu teškoća njime, ali i drugim stvarima, izazvane. Ja sam svoj lek za živce pronašao u kuhinji. Spremati hranu zaista jeste umetnost. Nije poenta samo spremiti nešto. To nešto se mora svideti i drugima. Iskreno, pohvala koju dobijem s vremena na vreme zaista znači puno. Podiže moral, optimističnost i sveukupno samopouzdanje, što čoveku sa smanjenim samopouzdanjem, poput mene, puno znači u savlađivanju svakodnevnih problema.
       Dakle ovo ce biti jedna vrsta kuvara, knjige recepata, nazovite kako god, koja nastaje u neku ruku kao dnevnik moje svakodnevne borbe sa samim sobom.
       Nadam se da će vam se svideti. Potrudiću se da budem bolji kuvar od Boldrika :-) i na kraju.... nadam se da će ovo neko nekad i da pročita :-D

"I have a cunning plan!"